Бесједа на празник рођења Пресвете Богородице (Лк. зач. 54; 10, 38–42, 11, 27-28)
Драга браћо и сестре,
Данашње Јеванђеље нас води у дом сестара Марте и Марије. Обје су вољеле Господа, али на потпуно различите начине. Марта представља човјека од акције – она трчи, спрема, жели да све буде савршено за Најдражег Госта. Марија, насупрот њој, једноставно сједи код ногу Христових и слуша Његову ријеч.
У једном тренутку,
преморена и нервозна, Марта упућује пријекор Христу: „Господе, зар не мариш што
ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.“ (Лк
10,40). Мартин проблем није био ручак, него унутрашња заједљивост и љубомора.
Постала је жртва сопственог перфекционизма и туђих очекивања. Умислила је да
мора бити савршена, а када је видјела да њена сестра ужива у слободи поред
Бога, хтјела је да и њу увуче у свој калуп тјескобе.
Спаситељ јој одговара
благо, али оштро: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је
једно потребно. Марија је пак изабрала бољи дио који јој се неће одузети.“ (Лк
10,41–42).
Драги родитељи, зар
Мартина драма није слика онога што данас често радимо својој дјеци? Данашње
друштво, а нажалост и ми сами, претварамо дјецу у "пројекте".
Намећемо им сулуд ритам: морају имати све петице, ићи на три језика, тренинге,
курсеве, изградити каријеру од малих ногу. Тјерамо их да стално раде, раде и
раде како би вриједјели у очима свијета.
И када то младо биће, сломљено притиском и буком свијета, у недјељу осјети потребу да дође у храм, сједне пред Бога и нахрани своју празну душу – породица му често каже: „Што губиш вријеме тамо? Радије учи, радије се наспавај, имаш паметнијег посла.“ Баш попут Марте, подржавамо их у бјежању од цркве и гурамо их у наш круг тјескобе и трке за пролазним сигурностима. Тако добијамо омладину која има све материјално, али у души носи дубоку отуђеност, страх од будућности и осјећај да су у Божијем храму непотребни.
Христове ријечи Марти су
заправо велики крик слободе за сваког младог човјека данас. Исус јој каже:
„Заустави се. Нико од тебе не тражи тај лажни, савршени сјај. Ја не желим твоју
преоптерећеност. Ја желим ТЕБЕ.“
Бог није строги гонич
који тражи само резултате и испуњене норме. Он је Отац који чека да Његова
дјеца сједну с Њим. Све за шта се Марта бринула ће проћи – кућа ће се опет
испрљати, ручак појести, а материјални успјех заборавити. Али оно што је Марија
изабрала – душевни мир и живи однос с Богом – то је онај „бољи дио“ који
човјеку нико не може одузети.
Не дозволимо да нам живот
прође у нервози. Допустимо себи да барем недјељом будемо Марија, како бисмо
кроз молитву добили снагу да и оне свакодневне, Мартине послове, обављамо у
миру и с благословом. Амин!
