СТАРАЦ ЈОСИФ СПИЛЕОТ
![Слика](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhRKItst9K-ZySrw6ykjd-1To5YatXgNz18G8_ljPY_4Lkb2FcoSwClrFlrZjtskem3Qng4FaDIj8z8fMoztNbnF6LnSCTFqbaIYXBnEWMUoKUI5rl9uwhGSTyE4awqn2j8nQE0m6fE-eLw/s400/starac_josif.jpg)
2. О познању божанствене воље Наш живот поред старца Јосифа више је подсећао на детињство него на зрео узраст. Наша пажња је углавном била усмерена на монашко предање и ми смо се, колико год смо могли, присиљавали на испуњавање обавеза прописаних монашким уставом. Оно, што нам је у ствари недостајало, била је способност да разазнајемо духовна стања, која је иначе својствена онима што поседују опит и дар расуђивања. Због тога нам је Старчева духовна величина била недостижна у својој дубини, ширини и висини. Међутим, можда је чињеница да ученици “откривају” свог учитеља тек онда кад је отет од њих (в. Лк.5;35) уобичајена и неизбежна појава? Старац је неуморно стремио да нам преда делић духовног и његови напори нису остали без резултата, јер мудри има очи у глави (Књ.проп. 2;14). и уистину, свему има време, и свакоме послу под небом има време (Књ.проп.3;1). У зрелом узрасту, када Старац више није био с нама, до детаља смо разумели дубину његових речи и дела, која су нашој неопитности