Есхатолошка еклисиологија ( наставак )
![Слика](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGmrMrhe9Y465FksMhtXtAWXYQbd6fbFAgW8S7tsvTHNgdcYAS6f-xL5URGg_3kg1D69-LBfEqewBwmmOiiCAR1eoEE8TxV8WFb2i4sANBdD1tCMr_Z_Nkr0arLFwFuTpi_xbt-q5jlpAh/s200/%CE%92%CE%91%CE%A3%CE%99%CE%9B%CE%95%CE%99%CE%91%CE%94%CE%97%CE%A3+%CF%86%CF%89%CF%84%CF%8C.jpg)
Да би разрадили ову есхатолошку еклисиологију предлажем да следимо христолошки методолошки приступ, упркос мом чврстом уверењу да је тријадолошки (односно пневматолошки ) прикладнији и уобичајен за православну теологију. Одлучио сам да за општу почетну тачку узмем Христа и његову основну керигму - без наравно избегавања тријадолошких (тј. пневматолошких) додатака - не само зато што се Црква у развијању своје теологије усредсредила искључиво на другу личност Свете Тројице, већ и зато што чврсто верујем у синтезу две изнад кратко описане еклисиологије (евхаристијска и универзална).