Бесједа у недељу 14. по Духовима

 

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Драга браћо и сестре,

Данашња јеванђелска прича ставља пред нас једно од најсвечанијих, али уједно и најозбиљнијих упозорења у Светом Писму. Бог прославља свадбу свога Сина – Исуса Христа – и на ту гозбу, која представља пуноћу радости, вјечнога живота и заједништва с Њим, позива све нас. Но, умјесто радости и захвалности, суочавамо се с несхватљивом реакцијом позваних: они одбијају доћи. Један одлази на своју њиву, други за својом трговином итд.

Трка за пролазним: Ако се загледамо у данашњи свијет, вид‌јећемо да се ова прича одвија свакога дана пред нашим очима. Колико пута чујемо Божји позив на молитву, на нед‌јељну литургију, на д‌јела милосрђа, а наш одговор буде: "Немам времена"? Наше "њиве" и "трговине" данас су добиле модерне називе: 

Каријера и бизнис: Прековремени рад и стална трка за профитом постали су важнији од духовног мира и породице.

Технологија и забава: Сате проводимо гледајући у екране, док нам је десет минута молитве предуго и досадно.

Привидна самодостатност: Модерни човјек вјерује да му Бог не треба јер све може купити, осигурати и ријешити сам. Баш попут гостију из приче, ми не одбијамо Бога зато што га мрзимо, већ зато што су нам пролазне ствари постале важније од вјечних. Замијенили смо Извор живота за тренутни ужитак.

Када су првопозвани одбили, цар шаље слуге на раскршћа да позову све – и зле и добре. То је слика Цркве у данашњем времену. Божија милост није резервисана само за "одабране" или "савршене".

Божији позив данас од‌јекује на свим раскршћима људскога друштва: међу одбаченима, грешнима, уморнима и разочаранима. Бог никога не пита за прошлост када га зове за свој стол; Он нуди нови почетак свакоме ко осјећа духовну глад.

Најдраматичнији дио приче је човјек који је ушао на свадбу, али је избачен јер није имао свадбено одијело. Шта то значи за нас данас? У данашње вријеме популарно је бити хришћанин "на папиру". Многи од нас су крштени, славе празнике, славе славу, држе се традиције, али у њиховим срцима нема стварне промјене. Свадбена хаљина је одијело душе. То су наша д‌јела љубави, покајање, опраштање и живљење по јеванђељу. Доћи на цареву свадбу без хаљине значи долазити у Цркву с лицемјерјем, задржавајући у срцу мржњу, понос, завист и непокајање. Бог нас прима онаквима какви јесмо, али нас не оставља таквима. Он тражи да скинемо старо одијело гријеха и од‌јенемо се у Христа.

Драги браћо и сестре, ријечи којима прича завршава: "Многи су звани, а мало је изабраних", не значе да Бог некога унапријед одбацује. Сви смо позвани! Али "изабрани" постајемо само – онога тренутка када слободном вољом одлучимо одговорити на позив и припремити своје срце за Бога. Немојмо допустити да нас бриге овога свијета оправдају пред Богом. Када идући пут осјетите глас савјести који вас позива на покајање, на пост, на праштање или на долазак у храм, сјетите се ове приче. Цар вас зове на свадбу Свога Сина. Не пропустите гозбу вјечнога живота због пролазних ствари. Амин.

о. Наум, архимандрит