Велики уторак
ВЕЛИКИ УТОРАК (грч: Μεγάλη Τρίτη), уторак Страсне
(Страдалне) седмице; својом службом посвећеном јеванђелском казивању ο десет
девојака, Црква учи Хришћане да буду увек спремни, попут пет мудрих девојака да
Христа, небеског Женика, дочекају и сретну, не само целомудреношћу, већ и
добрим делима (јелејем, који се спомиње у одељку који се чита тог дана на
Пређеосвећеној Литургији),јер за спасење није довољна само девственост већ и
дела хришћанског милосрђа. Поред ове приче, читају се још и друге две: ο
талантима и ο Страшном Суду. Песме за службу овога дана написали су Роман
Слаткопевац, Косма Мајумски и Св. Андреј Критски.
Главна особеност часова овог дана, као и претодног и
наредног, је у томе што се на њима прочита читаво Четверојеванђеље, и то тако
што се Јеванђеље по Матеју прочита из два пута, Јеванђеље по Марку такође из
два пута, Јеванђеље по Луки из три пута и Јеванђеље по Јовану из два пута, али
само до почетка описа страдања Исуса Христа, тј. до речи: "Сада се
прослави Син Човечији.." На тај начин током ова три дана (понедељак,
уторак, среда) на свакоме од три часа - трећем, петом и деветом, бива по једно
читање, што је укупно девет читања.
Код куће, дан се иначе проводи у миру и молитвама.
Раде се само најнужнији послови. Ништа се не прославља и избегавају се сва
весеља. Дан протиче у исчекивању догађаја који су коначно остварење Господњег
плана за спасење човека.
