Птица што смета

Птица стално слави Бога. Почела рано ујутру у три сата да пјева и до девет сати не престаје. У девет сати мало се утиша, тек онда иде да тражи храну, а и младе мора да нахрани... Послије опет пјева. Њу нико не тјера да пјева. Да ли је неко слуша, да ли не слуша, она пјева.

А ми намрштени, нос надувен. Није нам до пjевања. Ни до чега.. Треба да се угледамо на птице. Увијек су веселе!

А ми? Нама нешто смета. А шта нам смета? Не смета ништа.

Ми сами себи сметамо..

архимандрит Тадеј