КГБ, УДБА И КОМУНИСТИ СТВАРАЈУ "ХРВАТСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ"

Челници хрватске „православне“ заједнице недавно су изјавили да желе да им „црква“ буде организована по принципу македонске и црногорске „цркве“ и да нема ништа заједничко са Српском Православном Црквом. Што су тражили то су и добили.
Идеја за оснивање, „македонске цркве“ родила се 1943 године, од комуниста, да би одмах после рата Титови послушници прионули на посао и основали „Македонску православну цркву“. Она вегетира и данас, тачније реч Христова и Јеванђелска наука вегетира у њој. Наизглед спољашност (одећа и браде) јој је иста као и код других православних Цркава, а унутрашњост јад и бједа, мерзост и запустјеније. Зло није у томе што они себе обмањују, иако је и то грех, зло је у томе што су завели друге, оне који су им поверени да их приводе Христу, а не себи.

На сличан начин је основана и „црногорска црква“ тачније секта, пропалим комунистичким функционерима и неокомунистима. По речима Предрага Вукића „Сарадници УДБЕ чине аутокефалност цркве у Црној Гори, и то Мираш Дедеић, Сретен Вујовић, Јелисеј Лалатовић... Лалатовића сам знао, чуо сам да је 1994. покрао манастирску касу, а потом је отишао у манастир Милешеву. И тамо је учинио исто па после тога избегао код Дедеића. Сад се Цетињем проносе гласови да је покрао касу и аутокефалне цркве“.

„Хрватску православну цркву“ или квислиншку цркву у Другом светском рату је основао Анте Павелић, највећи крвник икада рођен у цивилизованој Европи. За време НДХ-зије и његове четворогодишње владавине убијено је на стотине хиљада Срба, хиљаде Јевреја и Рома. У ондашњем „свештенству хрватске православне цркве“ није било ни једног Хрвата, били су Руси, Црногорци и Украјинци. Данашњу групу хрватске „православне“ заједнице чине како рече новинарка ХТВ-а два члана Црногорац Јелисеј Лалатовић и Хрват римокатолик Иво Матановић. Јелисеј Лалатовић, некада похађао православну богословију на Цетињу избачен са школовања у другој години због клептоманије о чему сведочи и документација. Замонашен је у манастиру Свете Тројице у Овчару, одатле је отишао у манастир Милешеву где је истеран и рашчињен због крађе новца из манастира. Из Милешеве је отишао у секту распопа и анатемисаног Мираша Дедеића, где је опет покрао новац и због „подстицања неморала, нереда и немира искључен из цпц-а“ како каже потпарол те секте Стево Вучинић.

Иво Матановић син усташког официра из Другог светског рата сигурно жели оснивањем „Хрватске православне цркве“ да доврши идеју Анте Павелића и усташких злочинаца којима је између осталог припадао и његов отац, да се ова преостала трећина Срба, која није побијена и протерана, преведе и буду православни Хрвати како би их лакше покатоличили. Матановићу сметају Срби зато што је и он некада био Србин, гризе га савест што је преверио и напустио свој народ и прадедовску веру па сад покушава да се докаже по оној старој, Турчин крвав до лаката а потурица до рамена и као што демон не може да се покаје, тако и Матановић није у стању да се покајањем врати на прави пут истинској вери и своме народу.

Заиста ова квази „црква“ или „црква лопова и пробисвета“ нема ништа заједничко са најсветијом Српском православном црквом, која је канонски призната и изузетно цењена и поштована у васколиком православном свету. Од њеног васпостављања и утемељења, од времена Светога Саве, Српска православна црква изнедрила је многе светитеље, који су својим животом, подвигом и мучеништвом сведочили веру Васкрслога Христа; издржала многа искушења и страдања у својој историји, али увек и свагда истрајавала на путу Господњем.


Наш Бог је Бог Љубави, Васкрсли Господ , који победи смрт и кнеза овога света, управо онога коме припадају Лалатовић, Матановић и њихови истомишљеници.

КГБ-ов обавештајац „поглавар Хрватске Православне Цркве“

ЛЕОНИД СЕМЕНОВИЧ ПРОКОПЕВ- МОТОВИЛОВ

Лидер секташке окултне групе "рафаилитa" - Рафаил (Прокопев Леонид Семенович) рођен је 1947 у комунистичкој породици (деда - командир дивизије Црвене Армије и активни учесник у грађанском рату). Тврди да је потомак из рода Мотовилов.* Године 1969 је дипломирао официрску школу и придружио се комунистичкој партији. Служио је у Северној групи снага у Пољској а затим у Забајкалу. Након дипломирања на Војној академији Фрунзе две године командовао стрељачком моторизованом пуковнијом скраћеног састава, и још две године истом пуковнијом – раширеног састава Закавкаског војног округа. По сопственом признању чин поручника, капетана и потпуковника добио је доста рано. Са Закавказа је пребачен у Главну обавештајну дирекцију (ГРУ) непосредно управљане КГБ-ом, где је у саставу тајне Совјетске мисије послан у Либан да учествује у војним дејствима као "војни саветник". Године 1984, код Бејрута је нагазио на мину И изгубио десну ногу а левУ повредио. Хирушки захват на рањеној и изгубљеној нози извели су француски лекари, након чега је сиријски председник Хафез ал-Ассад уступио лични авион да би совјетски пуковник био пребачен у Совјетски Савез. Добио је прву групу инвалидности. Предавао је на Војном институту обавештајну тактику, где је под утицајем А. Кашпировског почео практиковати "исцелитељске" експерименте на ученицима Војног института. Године 1990 дао је оставку и организовао лични "Исцелитељски центар". По сопственом признању - "дар исцељења" добио је од своје баке, која се бавила враџбинама и прорицањем судбине и по његовим речима: "Заједно са њом (својом баком) одлазио сам на богослужења у храму града Миасса. У цркву је одлазила, али ван њених зидина, бака је имала посебан круг пријатеља. Бавила се исцелитељством и мене је њему научила (лист "Труд", 6. новембра 1997).

Основавши 1990 године "Исцелитељски центар", пуковник Леонид Прокопев обратио се Москвској Патријаршији да са својом организацијом буде примљен под њено духовно старање. Пошто није добио никаквог одговора из Московске Патријаршије, обратио се „пророку“ Јовану Береславском, Лазару Василеву и Тихону Филипову, код којих је примио рукоположење прво за „ђакона“, а затим "свештеника", а касније и - "епископа". Фиктивно се развео од супруге, присвајајући себи име "Рафаил исцелитељ“. При центру народног исцелитељства организовао је "Општину“ Архангела Рафаила, где је рукополагао „епископе“ и други нижи клир. Године 1994, раскинуо је однос са сектом Лазара Васиљева, и заједно са својим "викаром" тзв."Епископом“ Тихоном Филипповим прелази код Филарета Денисенка, самозваног „кијевског патријарха“ где је 1997, након што су извршили, "Крунисање императора сверуског Николаја III», скандалозно истеран.

Ова група је 12. 07. 2000 године регистрована код Министарства образовања Руске Федерације (бр.549/28-16) са подписом заменика Министра Е.Е. Чепурних, као тоталитарна секта.

*Када се оженио Леонид Семенович је узео презиме жене Прокопев и носио га до прошле 2009 године, када је поново вратио очево презиме Мотовилов

ИЗВОР: www.eparhija-gornjokarlovacka.hr