ЕПИСКОП ГЕРАСИМ ЗА НЕДЕЉНИ ТЕЛЕГРАФ

- Колико је трајало обнављање и грађење нових православних храмова у Вашој епархији после ратних разарања?

Обнављање светиња у Епархији горњокарловачкој и даље траје. У ових 5 година од како сам Епископ на трону архијереја горњокарловачких обнављани су храмови на подручју целе Епархије од којих је свакако важно поменути Саборни храм Светог оца Николаја у Карловцу а ове године у месту Главаце недалеко од Оточца освећен је храм посвећен Светој Петки и то је прво освећење након 18 година у овој страдалној Епархији.

- Да ли сте имали проблема приликом обнове? 

Проблема је свакако било и биће, тешка финансијска ситуација  и економска криза отежава даљњу обнову, Епархија је опустошена и разрушена ратом, народ је услед Олује напустио своја вековна огњишта и веома мали број се вратио и то углавном старије популације, што свакако успорава даљњу обнову не само материјалну него пре свега духовну.

- Шта очекујете после интеграције наших земаља у ЕУ?

Европске интеграције донеће сигурно једну економску сигурност и верску, националну и политичку трпељивост, али се не сме свакако заборавити да треба тежити исконским вредностима хришћанске Европе,како се не бисмо загубили у неким лажним и душепогубним системима које нам појединци покушавају представити као нешто изворно и неопходно, по ријечима апостола Павла да нам је све дозвољено али да нам није све на корист.

- Шта је још потребно урадити на територији Ваше епархије и да ли очекујете помоћ из матице?

Пре свега поврат одузете имовине као и даљња обнова храмова и парохијских домова у Епархији, од чега је важно истаћи и обнову Епархијског двора и зграде Црквене општине у Карловцу.

Република Србија нам је до сад помагала онолико колико је могла, сигурно је да та помоћ може бити и већа, али оно што је свакако потребно српском народу овде  јесте да осети да Србија мисли на њих и да зна да они постоје како се не би осетили заборављеним и остављеним од своје матичне државе.

- Члан сте Светог архијерејског сабора, највишег законодавног тела СПЦ. Како ће се, по Вашем мишљењу, одвијати Сабор?

Не очекујем никакве проблеме по питању рада Сабора, а и верујем у зрелост и добронамерност чланова Сабора.

- Да ли ових дана имате живу комуникацију са сабраћом епископима и какво је расположење међу њима?

Расположење је пред саборско у ишчекивању да добијемо Српског Патријарха у шта верујем да ће се догодити још у почетку рада Сабора.

- Да ли је могућа промена Устава СПЦ, и шта би то конкретно значило?

Измене и допуне Устава СПЦ не само да би биле могуће, него би биле јако потребне и корисне и то да се уради што пре.

- Каква личност би, по Вашем мишљењу, требало да се нађе на трону Светог Саве?

Верујем да ће се на трону Светога Саве наћи личност пре свега теолошки високо образована,  са особинама дипломате, који говори стране језике, човека који је прихваћен и код нас и у свету.

- Уврежено је мишљење да се коцком или жребом може бирати само између равноправних личности. Да ли сматрате да међу нашим владикама има равноправних кандидата?

Наш важећи изборни систем по коме ће се бирати патријарх је тројна кандидатура. Биће три кандидата од којих се један бира жребом.  Такав начин избора је задржан само још код нас и ни у једној другој помесној Цркви, иако је пре Другог светског рата и код нас било другачије, слично као у Атинској Архиепископији.

Моје лично мишљење је да би требали и ми да променимо процедуру избора, прошла су она страшна времена када су се други мешали у избор поглавара. Жребом је након Васкрсења Христовог биран апостол Матија, пре него што су апостоли примили пуноћу и силу Светога Духа, јер се сам избор догодио пре Педесетнице, пре догађања Цркве. Ово је богословски врло важан податак, јер сведочи да су тада апостоли били тек појединци, а не црквено сабрање. Као такви не беху сигурни у исправност својих одлука одлучише да баце коцку да избегну наметање своје воље. После Свете Педесетнице апостоли више нису појединци, и од тада Дух Свети је непрестано био са њима и чинио их Црквом, зато више нису сумњали у исправност својих одлука, него су јасно и недвосмислено објавили „изволе се Духу Светоме и нама“. Ми данас верујемо да смо наследници апостола и иста она апостолска Црква Духа Светога, која верује и исповеда синергију наше и божанске воље и једнако као и апостоли после Педесетнице немамо потребе за жребом.

- Ваша епархија нашла се у жижи јавности после најава основања тзв. хрватске православне заједнице. Како коментаришете овај покушај организовања?

Ми смо и реаговали одмах након оснивања ове тзв. хрватске православне заједнице једним писмом које смо заједно потписали Епископ далматински Фотије и ја председници  Владе Републике Хрватске госпођи Јадранки Косор у коме смо нагласили да овакве ствари у којима се рехабилитују идеје усташке НДХ стварају узнемиреност и забринутост међу међу српским народом у Хрватској и отварају ране на страдалном бићу нашег нашег страдалног народа на овим просторима, чиме се доводи у питање и даљњи останак и опстанак српског народа у Републици Хрватској.

Организација која покушава да оживи усташке идеје и усташки програм који је радио на физичком и духовном истребљењу једног народа, сигурно не жели ништа добро Православним Србима у Хрватској.

- Да ли Вам је Јадранка Косор одговорила на писмо које сте јој упутили заједно са епископом Фотијем? Kакав је био одјек у хрватској јавности?

Одговорила је једним кратким дописом у коме је изнела званичан став Владе Републике Хрватске о антифашистичкој тековини ове државе, и да ће наложити Министарству културе Републике Хрватске да испита цео случај.

Медији су углавом пренели вест о писму упућеном председници Владе, али не са оним одјеком какав би требао бити када се у једној држави која се сматра да је настала на антифашизму оснива једно фашистичко и проусташко удружење.