Манастир Богородице Тројеручице

У храму Светог Василија Великог на Харилау - Солун, свечано је прослављена крстопоклона недеља и том приликом вршено је изношење Часног Крста. У току Лутургије Светој Чаши приступило је мнoштво људи а нарочито деце. Свету Литургију служили су: јеромонах Наум и надлежни парох, презвитер Темистоклис.

«…Осим молитвом и постом» Нема Великог поста без пошћења. Изгледа, ипак, да многи људи данас пост не узимају озбиљно, или, ако то и чине, погрешно разумију његов стварни духовни циљ. За неке се људе пост састоји у «престајању» са нечим. За друге је то скрупулозно придржавање одређених правила дијете. И у једном и у другом случају, ријетко се пост повезује са комплетним подвигом који захтијева Велики пост. У ово, као и у другим случајевима, морамо најприје покушати да разумијемо учење Цркве о посту, па онда да се запитамо: како можемо ово учење да примјенимо на властити живот? Пошћење или уздржавање од хране не представља искључиво хришћанску праксу. Он је постојао и још увијек постоји у другим религијама па чак и изван религије, на примјер у неким специфичним терапијама. Дана сљуди посте (уздржавају се) из многобројних разлога, укључујући чак и политичке. Због тога је важно да сагледамо једино хришћанску садржину поста. Прије свега, он нам је откривен у међузависности између дв...

У трећу недељу великог поста, Његово Преосвештенство епископ горњокарловачки г.г. Герасим служио је Свету Архијерејску Литургију у саборном храму у Карловцу уз саслужење свештеника карловачке парохије.

Његово Преосвештенство епископ горњкарловачки г.г. Герасим служиће сутра свету Архијерејску Литургију у саборном храму Светог Николаја у Карловцу, у 09:00h. У саборном храму се такође врше и свакодневна богослужења: јутрење и вечерње а сад у току великог поста и Пређеосвећене Литургије ). јутрење: 08:00h вечерње: 17:00h средом и петком у 17:00h Литургија Пређеосвећених Дарова

Oчигледно је, на примјер, да за већину вјерника не долази у обзир присуствовање свакодневним посним богослужењима. Они и даље цркву посјећују недјељом, а као што већ знамо, недјељом за вријеме Великог поста литургија, бар по спољашњем облику, не одражава Велики пост. На тај начин човјек једва да и осјети посни тип богослужења, главно средство којим нам се саопштава дух Великог поста. А пошто се Велики пост ни у ком погледу не огледа у култури којој ми припадамо, никакво чудо да, данас углавном, преовладава негативно поимање Великог поста - као времена у коме су забрањене разне ствари као што су месо и масноће, игра и разонода. Популарно питање - «чега ћеш се одрећи за вријеме поста?» је резиме општег негативног приступа. У «позитивном» смислу, Велики пост се посматра као вријеме у коме морамо извршити своју годишњу «обавезу» да се исповједимо и причестимо (… и најкасније до Цвјетне недјеље» како сам прочитао у билтену једне парохије). Пошто је ова обавеза извршена, остатак поста ка...

У другу недељу поста, недељу Св. Григорија Паламе, Његово блаженство митрополит скопски г.г Јован заједно са домаћином, епископом врањским г.г Пахомијем служио је свету архијерејску Литургију у саборном храму у Врању уз саслужење више свештеника и монаха из: охридске архиепископиј е, као и из горњокарловачке и врањске епархије. Овом приликом, након великог входа, блажењејши архиепископ је у чин јеромонаха рукоположио јерођакона Иринеја. У својој беседи архиепископ је вернима објаснио из ког разлога ми поштујемо Св. Гр игорија Паламу и зашто је њему посвећена ова друга недеља часног поста.

Епископ стобиски и Местобљуститељ струмички г. Давид Кратак осврт на историју Охридске Архиепископије - приказ савременог стања прогона Цркве у Р. Македонији - Ваша Преосвештенства, Епископе далматински г. Фотије, Епископе горњoкарловач ки г. Герасиме, преподобни оци, ђаци и сви присутни, пре него што стигнемо до савременог стања Цркве у Р. Македонији, покушаћу да дам један веома кратак, један сасвим сажет преглед историје Хришћанства на тим просторима, како би стигли до данашњих дана. Историјска област Македонија је област која се сусрела са Хришћанством још y I-ом веку. Када је свети апостол Павле долазио овде, код вас у Далмацији, историчари кажу да је свакако морао да прође веома познатим у то време путем, касније названим „Виа Игнатиа“. Тај пут је водио кроз старе градове који се и данас налазе и у Р. Македонији. То су Битола и Охрид. Тако, још од првих векова, на поменутој територији људи су се сусрели са Хришћанством. Византијски император Јустинијан установ...