Данас се у храму Божјем свијетло јавља Дјева и свима
предсказује Господа Христа, праслику Божије милости и проповјед људског спасења.
Зато јој и ми громогласно кличемо: Радуј се, испуњење Божјег промисла!
У недељу 04. децембра текуће године, када наша Света
Црква прославља успомену на Ваведење Пресвете Богородице, служена је Света Архијерејска
Литургија у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Доњем Будачком. Евхаристијским
сабрањем у данашњи дан началствовао је Његово Преосвештенствно Епископ горњокарловачки
г. Герасим, уз саслужење архимандрита Наума.
Благодарећи Господу, Епископ Герасим је честитао данашњи
празник присутним вјерницима и поучио их о значајном празнику и успомени на улазак
Пресвете Богородице у храм.
По хришћанском предању, увођење Богородице у храм пратила
је, осим родитеља Јоакима и Ане, многобројна родбина и пријатељи који су три дана
путовали од Назарета до Јерусалима. На вратима храма дочекао их је старац Захарија,
отац Јована Претече, који је Пресвету Богородицу увео не само у храм, већ и у дио
назван Светиња над Светињама, у који је могао да уђе само првосвештеник.
Пресвета Богородица је у храму остала девет година. Пошто
су јој у међувремену преминули родитељи, свештеници су одлучили да је удају за Јосифа.
Тако су, по предању, задовољени строги прописи који не дозвољавају да дјевојка остане
неудата до краја живота, већ је свака морала да се уда. Богородица Марија је живела
у Јосифовој кући као што је живјела у храму, тако је, по хришћанском предању, она
била прва монахиња – она која је живот завјештала Богу.
У народу се Ваведење назива и Света Пречиста коју су
некада особито поштовале жене. Тај празник су славили и сточари који тога дана нису
узимали у руке маказе, српове или косе. У источној Србији су на основу временских
прилика, тога дана предсказивали род усјева – ведро небо обећава добру љетину.
г. Саша Лончина
