Васкршње слово нашег Епископа ( ћир/lat )
„Устани Боже, суди земљи,
јер ћеш Ти наследити у свима народима“ (Пс. 81, 8)
Прошавши свештени период Великог поста стигли смо до самог славног Васкрсења Христовог, Празника над празницима и Славља над слављима. Током овог периода, који врхуни у Страсној седмици, имали смо прилике да се на богослужењима напајамо из неисцрпне ризнице богослужбене химнографије. Кроз сва богослужења провејава покајни, крсно-васкрсни карактер. Она и завршавају Крстом, али управо кроз Крст дође радост свему свету. Ова богослужења нису само пуко понављање историјских чињеница (догађаја) везаних за Христово страдање, већ је њихов циљ да, учествујући у њима, сваки верник проникне у Тајну Христовог страдања, не би ли тако, поставши заједничари смрти Његове, постали заједничари и Васкрсења Његовог.
Христа на Крсту ради нас умрлог, смрт није могла да држи у својој власти. Он силази у ад да и тамошњи чују благу вест (= еванђеље), да и њих ослободи окова смрти. Покидавши тако окове смрти и васкрснувши, Он свакоме телу (човеку) отвара пут у Васкрсење (Литургија Св. Василија Великог). То и такво Васкрсење, и ту Победу и ми данас ишчекујемо, том животу се и ми радујемо. Христос из послушности према Оцу страда, бива разапет. Тако и ми требамо наша страдања, када нас свет разапиње, да прихватамо у послушности према Богу као Његову вољу и допуштење које се увек даје ради нашега спасења.
Крст нас подсећа на страдање, али нас опомиње и на искушење. Време поста пак, често представља и повећан број искушења. Ове године смо суочени са појавом пандемије изражене корона вирусом. Наша вера, али и наша бића уопште, стављени су на испит, и то управо преко невидљиве честице вируса. Коначно, видимо колико је човек несавршен, и да ни једна технологија, идеологија или било шта друго није у могућности да нас сачува као Бог наш. Такође, по ко зна који пут, суочени смо са истином да смо пред вољом Господњом немоћни. Господ опет помеће језике онима који су почели да граде вавилонску кулу, и као да нам поручује: “Човече, без мене не можете ништа чинити”.
Над нашом свакодневицом надвио се облак тескобе и забринутости. Речи Христове: Не бој се мало стадо, понављам и ја, као Ваш архипастир: Не бојте се јер Васкрсе Господ, смрћу смрт уништи, а нама дарова живот вечни, јер ако је Он уз нас ко ће против нас? Нека све нас у овим тешким тренуцима управо чињеница Васкрсења Христовог држи непоколебљивим и храбрим, јер ништа, па ни овај облачак који се надвио над нама, не може затамнити светло Христовог Васкрсења.
Васкрсли Христос је једина новина под Сунцем, јер је устао из мртвих, и једино та новина постаје наш гарант за гресима заокупљену и оптерећену душу, и за напаћено тело наше. Својим Васкрсењем Христос је свима нама пружио наду и могућност да и ми саваскрснемо са Њим.
Васкрсли Христос нашу људску својственост и безнадежност испуњује надом и радошћу. Наше предрасуде ништавне су пред Богом, јер што је људима немогуће, Богу је могуће (Мт. 19, 26).
Васкрсења је дан, просветимо се народи, Пасха Господња, Пасха; од смрти к животу и са земље ка Небесима, Христос Бог нас преведе, док певамо победничке песме. (Васкршњи канон, прва песма).
Уз жељу да Господ у сваком нашем и Вашем срцу васкрсне живот, слободу, љубав, здравље и мир, поздрављамо Вас, Ваше домаће цркве- породице, честитајући Вам овај најрадоснији хришћански празник, речима које живот значе:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Ваш молитвеник пред Васкрслим Господом
Г Е Р А С И М
ЕПИСКОП ГОРЊОКАРЛОВАЧКИ
* * *
„Ustani Bože, sudi zemlji,
jer ćeš Ti naslediti u svima narodima“ (Ps. 81, 8)
Prošavši svešteni period Velikog posta stigli smo do samog slavnog Vaskrsenja Hristovog, Praznika nad praznicima i Slavlja nad slavljima. Tokom ovog perioda, koji vrhuni u Strasnoj sedmici, imali smo prilike da se na bogosluženjima napajamo iz neiscrpne riznice bogoslužbene himnografije. Kroz sva bogosluženja provejava pokajni, krsno-vaskrsni karakter. Ona i završavaju Krstom, ali upravo kroz Krst dođe radost svemu svetu. Ova bogosluženja nisu samo puko ponavljanje istorijskih činjenica (događaja) vezanih za Hristovo stradanje, već je njihov cilj da, učestvujući u njima, svaki vernik pronikne u Tajnu Hristovog stradanja, ne bi li tako, postavši zajedničari smrti Njegove, postali zajedničari i Vaskrsenja Njegovog.
Hrista na Krstu radi nas umrlog, smrt nije mogla da drži u svojoj vlasti. On silazi u ad da i tamošnji čuju blagu vest (= evanđelje), da i njih oslobodi okova smrti. Pokidavši tako okove smrti i vaskrsnuvši, On svakome telu (čoveku) otvara put u Vaskrsenje (Liturgija Sv. Vasilija Velikog). To i takvo Vaskrsenje, i tu Pobedu i mi danas iščekujemo, tom životu se i mi radujemo. Hristos iz poslušnosti prema Ocu strada, biva razapet. Tako i mi trebamo naša stradanja, kada nas svet razapinje, da prihvatamo u poslušnosti prema Bogu kao Njegovu volju i dopuštenje koje se uvek daje radi našega spasenja.
Krst nas podseća na stradanje, ali nas opominje i na iskušenje. Vreme posta pak, često predstavlja i povećan broj iskušenja. Ove godine smo suočeni sa pojavom pandemije izražene korona virusom. Naša vera, ali i naša bića uopšte, stavljeni su na ispit, i to upravo preko nevidljive čestice virusa. Konačno, vidimo koliko je čovek nesavršen, i da ni jedna tehnologija, ideologija ili bilo šta drugo nije u mogućnosti da nas sačuva kao Bog naš. Takođe, po ko zna koji put, suočeni smo sa istinom da smo pred voljom Gospodnjom nemoćni. Gospod opet pomeće jezike onima koji su počeli da grade vavilonsku kulu, i kao da nam poručuje: “Čoveče, bez mene ne možete ništa činiti”.
Nad našom svakodnevicom nadvio se oblak teskobe i zabrinutosti. Reči Hristove: Ne boj se malo stado, ponavljam i ja, kao Vaš arhipastir: Ne bojte se jer Vaskrse Gospod, smrću smrt uništi, a nama darova život večni, jer ako je On uz nas ko će protiv nas? Neka sve nas u ovim teškim trenucima upravo činjenica Vaskrsenja Hristovog drži nepokolebljivim i hrabrim, jer ništa, pa ni ovaj oblačak koji se nadvio nad nama, ne može zatamniti svetlo Hristovog Vaskrsenja.
Vaskrsli Hristos je jedina novina pod Suncem, jer je ustao iz mrtvih, i jedino ta novina postaje naš garant za gresima zaokupljenu i opterećenu dušu, i za napaćeno telo naše. Svojim Vaskrsenjem Hristos je svima nama pružio nadu i mogućnost da i mi savaskrsnemo sa Njim.
Vaskrsli Hristos našu ljudsku svojstvenost i beznadežnost ispunjuje nadom i radošću. Naše predrasude ništavne su pred Bogom, jer što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće (Mt. 19, 26).
Vaskrsenja je dan, prosvetimo se narodi, Pasha Gospodnja, Pasha; od smrti k životu i sa zemlje ka Nebesima, Hristos Bog nas prevede, dok pevamo pobedničke pesme. (Vaskršnji kanon, prva pesma).
Uz želju da Gospod u svakom našem i Vašem srcu vaskrsne život, slobodu, ljubav, zdravlje i mir, pozdravljamo Vas, Vaše domaće crkve- porodice, čestitajući Vam ovaj najradosniji hrišćanski praznik, rečima koje život znače:
HRISTOS VASKRSE – VAISTINU VASKRSE!
Vaš molitvenik pred Vaskrslim Gospodom
G E R A S I M
