субота, 22. јануар 2011.

На путу према јединству кршћана стоје многе препреке




Ријека – Свјетска молитвена осмина за јединство кршћана и ове године ће у Ријеци протећи без партиципирања Српске православне цркве – тако је бар речено на конференцији за новинаре којом је екуменски тједан најављен. Штовише, речено је да епископ задужен за ријечко подрушје и даље исказује неспремност за ове екуменске напоре. На том трагу, знајући да сада већ пету годину СПЦ у Ријеци – али не и другдје у Хрватској – не судјелује у екуменским догађајима, о томе смо причали у ријечком СПЦ-у и кратко нам је речено да нема ништа новог. Питали смо и надлежног епископа горњокарловачког Герасима Поповића и то дословце да објасни како то да СПЦ у Ријеци ни ове године неће судјеловати у Свјетској молитвеној осмини за јединство кршћана. Е-маилом смо добили одговор господина Герасима, али не на постављено конкретно питање.

Ево што је одговорио. „Један од најважнијих мисионарских задатака Православне Цркве је сведочење древног неподељеног Предања Цркве, које је постојало пре свих ових хришћанских заједница које су се из различитих разлога одвојиле од Предања. Православна Црква је чувар Предања и благодатних дарова Ране Цркве. Стога је њен основни задатак, у свом односу са неправославним конфесијама, да буде стални и упорни сведок који ће водити до истине изражене у овом Предању чинећи га разумљивим и прихватљивим... Циљ сведочења Православља је стављен пред сваког члана Цркве. Православни Хришћани морају јасно да виде да вера коју чувају и исповедају има католичански, универзални карактер. Црква није само позвана да учи своју сопстену децу, већ и да сведочи истину онима који су је напустили.

Из тога следи да Православна Црква није против дијалога са другим хришћанима који се и одвија између православне Цркве и других хришћанских деноминација, а све у циљу да их кроз покајање врати у окриље Једне, Свете и истинске вере Христове. Уосталом то је и мисија Православне Цркве, које се она никада није и не може одрећи. Пише између осталог епископ Герасим.

Даље каже да су могућности заједничког сведочења су велике, а да оно почиње напорима за међусобним мирењем и постизањем циља - јединства хришћана. Исто тако, тумачи да на том путу стоје многе и различите препреке, поред психолошких и разни теолошки проблеми. Закључује пак како је неопходно радити на превладању подјела „ јер не заборавимо да је подељеност и свађа међу људима само један од симптома "последњег непријатеља, тј. смрти".

М. ГРЦЕ

извор: www.novilist.hr