недеља, 27. јун 2010.

ПАРАСТОС У ЈАДОВНУ




ЈАДОВНО - Парастосом, паљењем свећа и полагањем венаца код Шаранове јаме у кругу девастиранога Спомен обележја нa Велебиту у Хрватској у суботу је после 22 године одржан парастос а затим и комеморативни скуп јадовинским жртвама комплекса усташких логора у којима су на најсвирепи начин убијено више од 40 хиљада Православних Срба, Јевреја и незнатан број неподобних Хрвата.
Парастос јадовинским жртвама служио је Епископ Горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенста и монаштва најсветијих Епископија Далматинске, Захумско-херцеговачке, Браничевске и Горњокарловачке, док је после парастоса Кадиш, јеврејску молитву за мртве, читао загребачки Рабин Лучано Прелевић. Венце на Шаранову јаму положили су Председник Хрватске Иво Јосиповић, изасланик Председника Србије Бориса Тадића саветник Председника Млађан Ђорђевић са мајком Бориса Тадића Невенком, која је иначе пореклом из Лике и чији је отац, а деда Председника Србије Бориса Тадића бачен са осталима Србима у Шаранову јаму. У име председника Владе Републике Српске Милорада Додика, венац је положио његов саветник Саво Лончар. На Шаранову јаму венце су такође положили и председник Удружења потомака и поштовалаца комплекса усташких логора Јадовно 1941. Из Бања Луке Душан Басташић, са потомцима чији су очеви бачени у јаму, и други.
Парастосу су присуствовали многобројни потомци и поштоваоци јадовинских жртава из Хрватске, Србије, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и других земаља у региону и шире.Парастос у Спомен подручју Слана на острву Пагу по први пут од покоља Срба и Јевреја, одржан је после парастоса у Јадовну, опело су служили свештеници по благослову Епископа Герасима Горњокарловачког. Јадовно, као и Слана на острву Пагу пре тога, је био усташки логор у који су у три мјесеца његовога рада, 1941 године, одводиле жртве свога терора да би их тамо побили. Налазио се у долине на Велебиту на простору од 1250 метара, ограђен бодљикавом жицом.
Заточеници су били Срби уз нешто мало Јевреја, нај пре би стизали у госпићку казнионицу, где се вршио распоред за логоре, а у логор Јадовно се ишло преко села Трновца.
На пет километара од логора Јадовно налазила се јама названа Шаранова јама, у коју су бацани заточеници ни криви ни дужни, а само зато што су били Срби Православне вере и сметали до скорашњим комшијама Хрватима католицима, чија су имања и разграбили после убиства својих комшија. О начину ликвидирања жртава у Јадовну постоје бројна сведочења, па и такво сведочење да су логораше бацали живе у јаму. Најчешће су их везивали жицом по двадесетак и више у групи, а онда су само неколико првих убијали кундаком, маљем или неким другим предметом, па их онда гурали у јаму, а они су уа собом неминовно повлачили остале, тако да су многи а сигурно и већина њих отишли живи у јаму. Отуда и постоје сведочанства да су се неколико дана после затварања логора у августу 1941 године из јаме могли чути крици људи који су умирали тешком смрћу гушењем у недостатку ваздуха. Главни злочинци у Госпићу и Јадовну били познати усташе Хрвати Јуцо Рукавина, Јурица Фрковић, Стјепан Рубинић, Томљеновићи и други. Они су били творци и заповједници логора Јадовно од првих дана Независне Државе Хрватске. У логору Слана на пагу и Јадовну убијено је више од 45 000 хиљада људи. Многи историчари говоре да је логор радио три мјесеца, а да је сваки дан довођено у логор хиљаду људи онда бројка износи 90 000 и нешто хиљада. Бројку од 81 000 спомиње и Епископ Атанасије Јевтић у својој књизи „Од Косова до Јадовна“ допуњено издање.
У шаранову јаму је бачено и 73 свештеника Српске православне цркве, већином из горњокарловачке епископије, међу свештеницима су се налазили и Епископ Сава Горњокарловачки и Митрополит Сарајевски и Дабро-босански Петар Зимонић.Захваљујући Епископу Атанасију Јевтићу овим свештенослужитељима Цркве Божије, 1988 године постављена је и спомен плоча да су пострадали за Христа на челу свога богољубивога народа у Јадовну 1941.



Душан Басташић: Истина о јадовну се прикрива до данас



Председник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941 из Бања Луке Душан Басташић рекао је да прикривање истине о Јадовну , где је убијено на десетине већином Срба, траје у континуитету од НДХ до данашњих дана. Басташић је рекао да су власти НДХ и усташе настојали да прикрију своја недела убијања, масовних покоља и масакрирања цивилног становништва. "Извршиоци злочина су у августу 1941 године, неке од безданих јама на Велебиту натрпали камењем и гранама замаскиравши их, а неке су и бетонирали“, рекао је Басташић и додао да су многа стратишта недужних људи Срба до данас остала прекривена велом тајне. Он је рекао да је за потомке жртава подручје комплекса усташких логора Јадовно место за „тиховање, помињање, праштање, и молитву“, а за потомке оних који су чинили злочине 1941 године и девастирали спомен-обележје 1971 и 1991 године место за стид покајање и молитву за спас душа. "Јадовно је, као што му и само име говори, јад чемер и велика туга и овај комплекс је помно планиран за ликвидацију неподобних грађана Павелићеве Независне Државе Хрватске, а само место је пажљиво одабрано још пре почетка рата“. Рекао је Басташић и додао да је само болестан ум могао слику комплекса Јадовно поставити на тадашњим новчаницама од хиљаду куна. Он је оценио да се прикривање истине, и омаловажавања жртава и понижавање њихових потомака у континуитету наставља до данас.Ништа мању одговорност не сносе и комунисти који су такође ради браства и јединства прикривали усташки злочин у Јадовну и широм Хрватске. „ ко прикрива злочине сам учествује у злочину“, (прим. Аут. Текста)."Да се уважавају жртве не би се између јадовинских јама возило бициклом, шетало и купало на спомен подручју Слана на острву Пагу“, рекао је Басташић.


Председник Хрватске Јосиповић изразио саосјећање са породицама усташких жртава



Председник Хрвватске Иво Јосиповић је код Шаранове јаме на Велебиту одао почаст жртвама усташког логора Јадовно и изразио саосјећање са свима који су на том страшном месту изгубили своје најмилије. Он је навео да је у кратком периоду, од априла до септембра 1941 године, у Јадовну страдало 30 000 и 40 000 хиљада људи, истакавши да су се чак окупатори згражавали над злочинима. „ Кости убијених још су расуте по Велебиту, немо чувајући тајну злочина, и само мали број преживелих могао је сведочити о размерама овога злочина“, рекао је Иво Јосиповић и додао да је Јадовно, иако сматрало логором, било пуно горе и опасније место које је „дословно гутало своје жртве и повлачило их у дубине велебитских јама“.