понедељак, 24. мај 2010.

МОНАХ АНТОНИЈЕ ДАВИДОВИЋ ОДЛУКОМ ЦРКВЕНОГ СУДА ЛИШЕН МОНАШКОГА ЧИНА И ИСКЉУЧЕН ИЗ ЦРКВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ




Црквени суд Епархије будимљанско-никшићке је на својој седници од 10. маја 2010. у манастиру Ђурђеви Ступови донео пресуду којом је монах Антоније (Давидовић), бивши сабрат манастира Црна Река, лишен монашког чина, враћен у ред лаикâ са световним именом Драган и искључен из црквене заједнице на две године.
Велики црквени суд Српске Православне Цркве је својом одлуком, а сходно црквеним правилима, предмет монаха Антонија (Давидовића) уступио у надлежност Црквеном суду Епархије будимљанско-никшићке. Црквено-судски тужилац Епархије будимљанско-никшићке је, на основу прикупљеног доказног материјала, против монаха Антонија подигао отужницу која му је достављена и на коју је монах Антоније у предвиђеном року доставио одговор.
Монах Антоније је оптужен за самовољу и немонашко непокоравање надлежним црквеним властима, као и за изношење многобројних неистина и клевета, недоличних хришћанину, а камоли монаху, чиме је прекршио 4. канон IV Васељенског сабора који монасима забрањује да „узнемирују црквена и грађанска дела, безразложно обилазећи градове" и да „монаси свакога града и места буду потчињени Епископу и да молитвено тиховање љубе, и да пазе само на пост и молитву, остајући увек у местима у којима су се одрекли света; нити да се мешају или учествују у црквеним или житејским пословима, напуштајући своје манастире, осим ако им ради неопходне потребе дозволи Епископ града". Прекршио је и 21. канон VII Васељенског сабора који заповеда да „монах или монахиња не треба да остављају свој манастир, одлазећи у други", као и чл. 57. Уредбе за унутрашњи и спољашњи манастирски живот који монаштву забрањује самовољно иступање из манастира.
Затим, прекршио је и чл. 47. Правила и поступка за црквене судове с обзиром на то да је одрекао послушност јерархијској црквеној власти, бунио и стварао заверу против ње, ускраћивао јој дужно поштовање, клеветао је, вређао и ниподаштавао, а и одбијао да изврши одлуке надлежних црквених власти.
Црквени суд је из јавних иступа монаха Антонија утврдио да је он један од организатора демонстрација пред Патријаршијом 13. фебруара 2010. приликом уручења одлуке Светог Архијерејског Синода епископу Артемију о привременом разрешењу и покретању поступка за утврђивање његове канонске одговорности.
Монах Антоније је, по ко зна који пут, самовољно напустио манастир и Епархију рашко-призренску, без благослова надлежног архијереја, а 14. фебруара 2010.године, на Недељу праштања, започео небивали скандал изазвавши неред испред манастира Грачанице. Монах Антоније је признао своју одговорност у том погледу у интервјуу, који је, без благослова надлежне црквене власти, дао медијима, рекавши да је он заправо започео недолично понашање испред манастира тако што је „рекао својима да сваки узме по једног, па повуче и тако ослободи улаз".
Монах Антоније је одговоран и за више пута поновљено немонашко клеветање Патријарха и архијерејâ, чиме је прекршио 55. канон Светих Апостола који прописује свргнуће за клирика који увреди епископа. Такође, монах Антоније је на напред изнети начин презрео заповест 6. канона II Васељенског сабора који говори о онима који „хотећи да смуте и сруше црквени благопоредак, злобно и клеветнички измишљају некакве оптужбе против православних епископа који управљају Црквама, покушавајући тиме ништа друго него да окаљају углед свештенства и да изазову немире код мирољубивог народа", а посебно да се не допушта да оптужују епископе они „који су из неких разлога били од Цркве претходно осуђени и искључени, или одлучени из општења, било да су из клира или из лаичког реда, док најпре не буду сами ослобођени од сопственог преступа".
Утврђена је његова одговорност за кршење 18. канона IV Васељенског сабора који клирицима забрањује завере и групашења против епископâ или клирикâ, као и 23. канона IV Васељенског сабора који клирицима и монасима, без овлашћења од свог Епископа, а и када су одлучени од њега, забрањује да долазе у градове и у њима остају дуже времена, стварајући смутње и реметећи црквени поредак, па и домове неких посуновраћујући.
Пресуда Црквеног суда је, сходно црквеним правилима, достављена Великом црквеном суду, Епархији рашко-призренској и бившем монаху Антонију под именом Драган Давидовић. 

24. мај 2010.