уторак, 25. август 2009.

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКE

ДОБРОТОЉУБЉЕ
ЈЕФРЕМ СИРИН


1. Почетак монашког одрицања јесте - бојати се Бога. Монах који се не боји Бога биће изван врата Царства Божијег. Почетак доброг живота монаха јесте познање Бога, а незнање Бога помрачава монахову душу.

2. Добра баштина монаха је целомудреност и светост. Онај монах који их нема - лишава се наследства отаца.

3. Монашки подвиг представља - изучавање Писма и испуњавање заповести Божијих. Монах који се тиме не занима, није подвижник.

4. Монахова храна је да твори вољу Божију, а чулна храна га неће поставити пред Христа. Јер, што улази на уста иде у трбух, и избацује се напоље (Мт.15,17).

5. Стопало монаха, крећући се пристојно, нека хаба Црквене степенице, и нека не прелази из куће у кућу, владајући се непристојно.

6. Нека монах прима савет од разумних, а савет неразумнога нека се не усели у срце његово.

7. Монах који бдије у Псалмима и славословљима и духовним песмама од себе тера ноћна маштања, а монах који спава, надимајући се својим добрим делима, плете паукову мрежу.

8. Храбри монах крстом Христовим избегава ђаволске мреже.

9. Монах који се везао за земаљско и к земаљском приклонио у свему поступа по сатански (противљењем заповестима, лукавством и самоугађањем).

10. Нека монахова мисао увек буде заузета добрим делима. Делање монаха су пристојне помисли. Бдење монаха укроћује нечисте помисли.

11. Поље које монах треба да обрађује јесте добра душа која доноси јеванђелски плод. Монах који је обрађује први једе од њених плодова.

12. Бесмртна сила за монаха јесте неграмжљивост која носи крст. Среброљубље је, пак, штетно за њега, јер заграђује [улаз] у Царство небеско.

13. Добар дар за монаха јесте девственост које га, заједно са Илијом на колесници, узноси на небо. Сила девства је уздржање у храни, а монах који се опија оскрнављује своје тело.

14. Сузе које се лију из очију јесу дрво живота које израста у висину смиреноумља. Монах који га је стекао сабира добре плодове.

15. Монах који свима разглашује о своме дару изазива омразу и чуће од Господа: Ти си већ примио плату своју (Мт.6,2). Ко се, пак, стиди да прича добија награду од Господа који зна [оно што је учињено] у тајности.

16. Монаше, не узноси се дајући Богу Божије. Напротив, молећи се Господу, говори: Твоје од твојих приносим ти, Владико и само од тебе иштем избављење душе.

17. Монаха који са чистим срцем врши ноћне молитве чује Господ. Дању га Он чини светлим као дан и свакодневно га све више и више показује светлим.

18. У гордости монаха не почива Господ, а у смиреноумљу његовом почива Дух Свети.

19. Нека хитон монаха (не ткани, него духовни) у свако време буде чист. Такав монах ће у поноћ са Жеником ући у дворац.

20. Монаше, припреми уље ради изласка у сретање Женику. Јер, ако тада ништа не будеш имао да налијеш у светиљку, да би јасно горела, остаћеш ван дворца заједно са лудим девојкама.

21. Нека монашки живот, који је подражавање анђеоског живота, буде уништитељ греха. Он треба да буде непрестано доношење плодова покајника.

22. Нека монашки живот ставља печат умртвљавања похоте на све удове: образац за то јесте живот светог Јована Претече.

23 Нека бесовска бура бежи од монаха и нека у њима ликује анђеоска тишина. Када наилази бесовска бура чувај се, монаше, своје раздражљивости. Јер, живот монаха треба да увек носи одећу кротости и трпљења.

24. Монах који гори духом (ревности по Богу) прогони бесове, а монах који се ради (гордог) супарништва надмеће са својим братом - привлачи демоне.

25. Нека сунце не зађе у гневу твоме, и ружна реч, која излази из раздраженог грла, нека не смућује братију.

26. Немој избегавати да слушаш певање, које заправо представља анђеоско славословље. Од шума, пак, сатанских призора бежи, зато што се ради о ђаволској прелести.

27. Нека на твом челу увек буде крст Христов, а у срцу страх Божији.

28. Безмолвије са чистим срцем помазује монаха уљем Духа Светога.

29. Добра нарав рађа братољубље и далеко прогони свађу.

30. Ко се сјединио са Господом не предаје се ђаволу да не би био постиђен у брачном дворцу.

31. Необориви штит за монаха јесте анђеоско певање у његовим устима. Сан, пак, који му је пријатнији од певања, за њега представља смрт.

32. Добровољно сиромаштво је ризница монаха и божанствен је монах који је обучен у њега. На небу сабирај своју ризницу, будући да су векови сладости бесконачни.

33. Нека твој ум увек буде заузет Божанственим Писмима. Нека твоја врата не буду закључана металним бравама, него нека буду преграђена крајеугаоним каменом (трезвоумним призивањем имена Господа Исуса).

34. Лице монаха у молитви постаје чудесно, и трагови његовог духовног весеља преносе радост на све мноштво монаха.

35. Монах који се не брине о стомаку и који не воли да пије вино постаје сличан анђелима.

36. Неописива лепота монаха јесте девственост која блиста у души. Најодвратнији, пак, изглед монаха представља - оскрнављена девственост.

37. За монаха је најгоре од свега - пасти у грех. Он у њему уништава све добро, као огањ сламу.

38. Монах, који је згазио свет постаје сабеседник Христов, а онај ко је спутан делима овога света није угодан Војводи Христу.

39. Несреброљубив монах је највернији проповедник Царства небеског. Ко, пак, болује од среброљубља јесте човек који несрећно гине.

40. Младом монаху је украс целомудреност која влада непомраченом девственошћу.

41. За монаха је послушност [велика] драгоценост: ко је стекне биће услишен од Господа.

42. Нека монах изговара добру реч и нека својим устима изговара речи Вишњега.

43. Нека монах прими на себе добровољно гладовање да би смирио своје тело, и узвисио становницу неба - душу.

44. Монах нека благовести речи истине и лаж нека буде изгнана из његових уста.

45. Чувши грубу реч немој упасти у срџбу, него се смири. Поставши посредник мира, наиме, примићеш верну награду за мир и назваћеш се сином Вишњега.

46. Лав је страшан дивљим магарцима. Нека такав буде и монах за похотне помисли.

47. Монах који пре времена разрешава пост личи на онога који поткопава темељ стуба (на коме живи).

48. Гордељиви монах који побуђује страсне покрете у манастиру исто је што и ветар који подиже прашину у равници.

49. Добри монах је анђео на земљи који није рањен стрелама сластољубља.

50. Не препуштај се гордости да не би пао страшним падом. Угледај се на смиреноумље Павла да би постао његов санаследник.

51. Као узор себи изабери Мојсијеву кротост да би Бог твоје камено срце претворио у водено језеро и да би ти, осетивши благотворност, могао захвално да кличеш: На тихој води васпита ме Господ (Пс.22,2).

52. Спознај како је прекрасно смиреноумље и изабери га за себе, будући да узноси на небо. Представљена ти је добра награда за смиреноумље - Царство небеско. Немој бити немаран за њега.

53. Нека се млади монах, презирући сујету, утврђује у целомудрености. Монах који је испуњен целомудреношћу представља младицу освећену Богом.

54. Пост је узда за монаха. Ко са себе збаци ову узду постаје сличан распаљеном коњу (Јер.5,8). Млади монах који не обуздава стомак неће моћи да се уздржи од телесног греха.

55. Бодри монах даноноћно марљиво пребива у молитвама. Ударајући се у срце, он проливасузе и на себе са неба низводи уље.

56. Монах који није предан страстима јесте дрво живота на земљи. Он је примио анђеоски живот.

57. Псалам у устима монаха јесте најоштрији мач против ђавола.

58. Суво дрво Јелисејево је из дубине извукло жељезо, а тело, које је монах учинио сувим, извлачи душу из дубине (страсти). Пост монаха исушује токове страсти. Монаху је граница поста - смрт и пре кончине нека га не напушта.

59. Бодрост монаха у молитви јесте мач против страсти. Монаху није назначена граница молитве. Стога нека он у свако време благосиља Господа.

60. Монаху који не задржава свој језик у дан гнева није лако да савлада ни страсти. Монах који се гневи убија своју душу и оштрим стрелама рањава свога ближега.


наставиће се ...