ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ

други дио

61. Наоружај се пре искушења. То ће ти помоћи да се у време искушења покажеш искусан.

62. Не стичи богатство и не гоји тело: тесан и узак пут захтева да се одложи на страну све што није корисно. Подражавај Павла и сматрај све за трице, да би Христа добио (Фил.3,8). Богатство и гојење тела неће проћи кроз небеска врата. Заволи неграмжљивост и уздржање и нећеш остати изван тих врата.

63. Огањ који пали монаха јесте сластољубље које се запаљује пијењем вина. Христос је извор који увек тече. Захватајући из њега угаси смрадни огањ.

64. Немој да изговараш рђаву реч иначе ћеш постати виноград у коме расте трње. У разговору са ближњим употребљавај најпријатније речи, угледајући се на пчелу која увек доноси мед који нема горчине.

65. Лакомисленог монаха узнемирава бура помисли, а ко влада собом учвршћује се речима Јеванђеља. Немарног, пак, монаха даве помисли као трње пшеницу.

66. Немој у своме срцу чувати злу реч на брата свога да би у молитви могао да говориш: И остави нам... као што и ми остављамо (Мт.6,12).

67. Венац похвале за монаха јесте мир и светиња. Ко их је стекао видеће Господа (Јев.12Д4).

68. Мудрост монаха није у знању трудова које треба понети, него у њиховом разумном ношењу. Ко је такав - не учи речју, него уразумљује делом.

69. Ратујући са пуковима бесова, мудри монах не бива рањен њиховим стрелама. Крепећи се крстом Христовим, он уништава главу змије.

70. Драгоцено наслеђе монаха је девственост коју озарује светлост милостиње. Онај који га је стекао и сачувао несумњиво ће ући у брачни дворац.

71. Сачувај заповести Вишњега и чувај правила отаца, те ћеш постати наследник Царства небеског.

72. Самовољан и дрзак монах пада у искушење и у мрежу ђаволску, а кротког ће сусрести мир и венац светиње.

73. Монах који се обилно храни пада у искушење и ноћна маштања, а испосникова постеља је чиста и сан безметежан.

74. Монах који се боји Бога неће претрпети никакву штету. Њега чува Господ и у дан смрти он ће имати жртву измирења.

75. Послушност монаха се не познаје у великим подвизима, него - у искушењима. Монаху трпљење у жалостима, које се верно чува, доноси непостидну наду. Нека га он чува до последњег даха, јер - ко претрпи до краја тај ће се спасти (Мт.10,22). Трпи, монаше, јер је време трпљења кратко, а векови сладости - бесконачни,

76. Нека песмопој монаха буде непрекидан, будући да се и славословље серафима никада не прекида. Монаше, нека у твојим устима буде духовна песма, која ће олакшавати тежину искушења која те сусрећу,

77. Послушни монах ће са добром смелошћу стајати поред крста. Јер, на крсту је Господ који је био послушан до смрти, и то до крсне смрти.

78. Нека се глас монаха у молитвеној кротости искрено узноси Богу из непокретних уста.

79. Истинска светлост на земљи јесте монах који се не спотиче својим језиком. Ко је такав и ко своје тело не оскрнављује гресима - пријатељ је Христов.

80. Монах кога окружи страх Божији јесте као стуб који се не може оборити. Монах, пак, који није стекао страх Божији биће лак плен противницима.

81. Монах који ништа нема јесте чиста светлост на земљи. Јер, као корен свих зала, среброљубље (1.Тим.6,10) не доноси добре плодове.

82. Боље је да монах једе месо и да пије вино, него да осуђивањем једе тела своје братије.

83. Злато се испитује у огњеној пећи, а прави монах се познаје у мноштву монаха.

84. Нека руке монаха буду преподобно испружене Богу на пораз непријатеља, подражавајући Мојсија који је, рукама изобразивши крст, савладао Амалика.

85. На монаху који је распет и умире свакодневно почива обилна благодат. Њему се радују анђели, примајући га у Царство небеско.

86. Узда за страсти је пост, а умртвљење страсти је молитва са милостињом.

87. Монах који је изнад телесних страсти јесте чистији од снега. Зажелевши једино Христа, он ће угледати како га Христос увенчава у дан благости.

88. Монах-клеветник разгони мноштво монаха и уништава пријатељство. Змија је уз помоћ клевете Еву изгнала из раја. И монах који клевета јој је сличан, будући да погубљује душу ближњега и своју не спасава,

89. Бог ће услишити онога ко разумно пева у своме срцу. Нека душа монаха нерасејаним оком гледа према Богу. Јер, одрекавши се света и сјединивши се са Христом, она треба да пренебрегава све земаљско.

90. Душа монаха која духовно мирише, свето заграђује чуло мириса од змије да не би омирисала скверну похоте. Осим тога, онај ко у срцу има страх Божији неће дотаћи скверну сладострашћа.

91. Старај се да увек будеш простосрдачан и искрен. Немој једно држати у срцу, а друго на језику. Јер, то је лукавство.

92. Буди правдољубив и не лажи, будући да је лаж од ђавола.

93. Не узвраћај злом на зло. Напротив, опрости ономе ко ти учини зло, да би Господ и теби опростио.

94. Ако те напада злопамћење, из све душе се помоли за дотичнога брата - и злопамћење ће одступити од тебе.

95. Пази да у себи не допустиш страст зависти да те ђаво не би живог прогутао, већ се што пре исповеди и моли Бога да те избави од такве опасности.

96. Ако видиш некога да греши, не разглашуј његов грех, не осуђуј га и немој га мрзети да не би пао у исти грех, већ боље реци: "Ја сам гори од њега. Данас је он сагрешио, а сутра ћу ја".

97. Знај да се демони боје ћутања, поста, бдења, уздржања, смирења, молитава, суза и осталих подвижничких врлина.

98. Непрестано се сећај смрти и свога гроба уколико хоћеш да ти Бог дарује сузе, скрушеност и бестрашће.

99. Ако те ђаво обмане, те паднеш у мали или велики грех, немој очајавати нити себе осуђивати на погибао, већ прибегни исповести и покајању. И - Бог се неће одвратити од тебе.

100. Немој волети да идеш у град. Јер, ти ћеш остати чист ако не будеш видео оно што је греховно.

101. Не опијај се вином. Иначе ћеш учинити да се срце твоје са помамом устреми на задовољства.

102. Немој јести два пута на дан да не би огрубело твоје тело, а са њим и страсти ојачале.

103. Немој много да спаваш, већ непрекидно ишти помоћ Божију да би као птица избегао мрежу (Прич.6,5).

104. Немој говорити много да не би упао у лаж.

105. Немој стицати ништа што је преко твојих потреба, и живи са умереним прохтевима.

106. Безмолствуј, и ради своје дело.

107. Свом силом чувај језик и стомак.

108. Држи се смиреноумља и буди као незналица и онај ко не разуме.

109. Буди кротак према свим људима.

110. Много је штете од говорљивости и смеха, а благоразуман човек чува безмолвије.

111. Свагда пред својим очима имај смрт и искушења те никада неће довести до пада.

112. Ујутро и увече испитуј сам себе, тј. како си провео време. То није могуће учинити без напора (тј. без постојане пажње према себи и стражења над срцем).

113. Бој се Бога као онај ко је обавезан да му да одговор за сва своја дела.

114. Свакодневно се питај коју си страст победио.

115. Ко верује да ће бити Суд неће осуђивати ни једног човека, већ ће се више пазити и чувати чак и од малог и неважног зла.

116. Ко верује да ће његово тело васкрснути брине се о томе да га очисти од оскврњења.

117. Утврђујући се у страху Божијем, чувај и испуњавај све што си дужан да чиниш и не постављај спотицања својој савести. Буди пажљив према њој да би и она била твоја чуварка и одмах ти показивала у шта падаш, не остављајући те и не допуштајући да паднеш у руке својих непријатеља.

118. Знај да монаха напада униније када његов ум почне да избегава самовољу и да прибегава Богу. За истребљење унинија служи молитва и непрестано размишљање о Богу. То размишљање се, пак, подржава уздржањем, а уздржање се чува телесним трудом. Такав је тесни пут који води у живот (Мт.7,14).

119. Ако си истински заволео Господа, ако се стараш да задобијеш Царство и ако си дао завет да ћеш се трудити због својих грехова, сећај се Суда и вечних мука, са страхом очекујући свој одлазак из овога света.

120. Немој имати пристрасност ни према парама, ни према имању, ни према родитељима, ни према светској слави, ни према пријатељима, ни према сродницима, ни према братији, и уопште - ни према чему земаљском. Немој се бринути нити старати о томе. Раскинувши сваку везу, одложивши бригу, омрзнувши [све] и обнаживши чак своје тело од свега безбрижно и без лењости иди за Христом увек гледајући на небо и отуда очекујући помоћ. Јер. смрт долази изненада и суд је близу. И тешко ономе ко није спреман!


ДОБРОТОЉУБЉЕ

Јефрем сириски

Популарни постови са овог блога

СВЕШТЕНСТВО

ЗАНИМЉИВО

Од 27. 11. 2016. године, служимо 40 Литургија