Манастир Богородице Тројеручице

29. мај 2009. год И овај пут на нашем блогу у већ устаљено време од 20:00h до 22:00h имаћемо online разговор на тему "СВЕТЕ МОШТИ" а наш гост је: Димитрије З. Плећевић (на светом крштењу Невен) рођен је 1983. године у Јагодин и. Као гимназијалац обрео се у славној Царској Лаври, манастиру Светог Арханђела Михаила на Превлаци, где је под благословеним окриљем Светих Превлачких мученика открио свој списатељски дар. Своје прве стихове посветио је управо тајновитом, свештеном спомену поменуте Лавре и њених мученика. Писањем у оквиру литургијско-богослужбених и хагиографских темата бави се неколико протеклих година. У чин чтеца и ипођакона рукопроизведен је од стране Високопреосвештеног Архиепископа Цетињског, Митрополита Црнoгорско-приморског др Амфилохија 10. маја 2007. године у манастиру Михољска Превлака, када прима име Димитрије у част великомученика Димитрија Солунског. Објављени радови: 1. Акатист и молбени канон Светитељу Николају Жичком, издање аутора, Београд 2005. 2. Ср...

митрополит Јован ( Зизјулас ) други део Како можемо заједно да изведемо и разумемо Црквено биће и Божје биће, историју и есхатологију, а да не уништимо њихов дијалектички однос ? Да бисмо ово постигли, морамо да пронађемо изгубљену свест ране Цркве, свест која је везана за важност евхаристије у еклесиологији. Поновни проналазак ове свести која се изгубила на мучевним путевима средњевековног сколастицизма и “бабилонског ропства” модерног Православља, претпоставља да прво морамо да прекинемо са схватањем евхаристије као једне од Светих Тајни међу многима, која је објективно дело, или “ врста благодати”, “кориштена” или “свршавана” од стране Цркве. Древно схватање евхаристије – заједничко у својим општим принципима све до дванаестог века и на Истоку и на Западу – било је битно другачије. Провођење евхаристије у древној Цркви било је пре свега окупљање Божјег народа ( επι το αυτο ), што је истовремено и представљање и остварење Цркве. Светковање у недељу – дан есхате – као и целокупан лит...

митрополит пергамски Јован ( Зизјулас ) први део Црква није само институц ија. Она је “ облик постојања”, начин битисања. Тајна Цркве, чак и у окви рима институционализма, дубоко је везана за човеково биће, за биће самога света и за само биће Бога. У оквирима овог споја, који је карактеристичан за светоотачки период, еклесиологија проналази посебан значај, не само за све делове теолгије, него и за егзистенцијалне потребе човека кроз време. На првом месту, Црквено биће је повезано са самим бићем Бога. Из чињенице да је човек члан Цркве, он поприма “обличје Божје”, он постоји као што и сам Бог постоји, и прилази Божјем “начину битисања”. Овакво битисање не подразумева само морално уздигнуће, нешто и оно што човек постизава. То је начин саобраћања са светом око себе, са другим људима, са самим Богом, догађај заједничарења, и зато се то не може постићи индивидуално, него само кроз Црквену чињеницу. Да би Црква представљала овај начин постојања, она сама по себи мора ...

У Недељу Самарјанке, 17. маја 2009. године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, евхаристијским сабрањем народа Божјег, у храму Светог Великомученика Георгија у Бајмоку, началствовао је Епископ брегалнички и мјестобјуститељ бит ољски г.г Марко, уз саслужење Епископа стобиског и мјестобјуститеља струмичког г.г Давида и Епископа горњокарловачког г.г Герасима, и презвитерâ Горана Славнића и Велимира Врућинића. ПРЕУЗЕТО СА: www.eparhija-backa.rs

архиепископ Аверкије ( Таушев ) Хришћанину који је после крштења пао у грехе, света Црква даје опроштај и духо вни лек кроз Свету Тајну Покајања. Зато се ова Света Тајна назива другим крштењем. Покајање је Света Тајна у којој онога ко исповеда своје грехе, уз видљиво добијање опроштаја од свештеника, од грехова разрешава Сам Господ Исус Христос. Будући да је власт "свезивања и разрешавања" (Мт. 18, 18 и Јн. 20, 23) Господ дао апостолима и њиховим наследницима, Свету Тајну Покајања могу да обављају само епископи и презвитери које су они законито рукоположили. Установљење ове Свете Тајне води порекло од Господа нашег Исуса Христа, који је Својим ученицима рекао: Као што је Отац послао Мене, и Ја шаљем вас... Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су (Јн. 20, 2123). У прва три века Хришћанства, ако би неко пао у нарочито тежак грех, за какве су сматрани: отпадање од вере, убиство и блуд, такав би био у потпуности одлучен [удаљен, изопштен] од Цркве...

архиепископ АВЕРКИЈЕ ( Таушев ) Миропома зање је Света Тајна у којој верујући, уз помазива ње делова т ела светим миром у име Духа Светога, добија дарове Духа Светога, који га подижу и дају му снагу у духовном ж ивоту, како би био јак, чврст и непоколебљив у православно; вери, љубави и нади, како би смело и без страха пред свима исповедао име Христа Бога, и напредовао у свим врлинама (Православии Катихи зис и јектенија у чину миропомазања јеретика). У десети дан по Своме Вазнесењу, дан празника Педесетнице, Господ Исус Христос је апостолима, као што је и обећао, ниспослао Духа Светога. Добивши тај Дар, свети апостоли су истога дана почели да га предају верујућима који су се обратили због проповеди апостола Петра, како с е о томе саопштава Књига Дела апостолских (2, 38). Првобитно су апостоли низводили Духа Светога на верујуће кроз молитву и полагање руку, да би потом ово сами измени ли, јер нису могли да стигну свуда и посете све верујуће како би положили руке на њих. Они с...

АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ ( ТАУШЕВ ) Свету Тајну Крштења је установио Господ Исус Христос. Јеванђеље прича о томе како се Господ после васкрсења јављао Својим ученицима-апостолима. За време једног таквог јављања рекао им је: Даде Ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт. 28, 18-20). Постоји још једно место, из разговора Господа са Никодимом, где Он вели: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн. 3, 5). Историја древне Цркве сведочи о томе да су свету Тајну Крштења савршавали и апостоли и касније сви њихови наследници. Крштење је Света Тајна у којој се крштавани, уз трикратно погружавање у воду и изговарање речи: "Крштава се слуга Божији (име) у име Оца, амин; и Сина, амин; и Светога Духа, амин", очишћује од првородног греха и од свих својих грехова (ако се крштава као одрастао човек), умире за греховни живот, ...